Увођење

Кров и темељ

„На колена, Господару! Налазите се на крову Отаџбине!”
Тако је Свети Николај Српски заповедио Александру Првом Ослободиоцу, 21. септембра 1925, на улазу у тек обновљену Његошеву заветну и гробну црквицу на Ловћену. Краљ је клекнуо, целивао камени ћивот, скинуо свој орден из Великог рата и положио га крај моштију Владике и Песника, а свој мач врховног команданта на поклопац. Три дара, три жезла, „три срца матерња”, спојила су се у троједну светињу. У „завичај од овог нашег виши”.
Године 2022. навршило се пола века откако је, насиљем титоистичке власти, светиња на Језерском врху срушена. На њеном месту наметнут је фараонски маузолеј, храм једне злокобне туђинске вере. Хладни жиг на челу Отаџбине. Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори објавила је ове године репринт „Судбине Ловћена”, тематског двоброја београдског часописа Уметност из 1971. Приредили су га тада, мудро и храбро, Дејан Медаковић, Живорад Стојковић и Лазар Трифуновић. Ту можемо видети који су све великани српске и јужнословенске културе потписали захтев да се Капела не дира. Можемо прочитати како су над Ловћеном и нама тужили Попа, Куленовић, Раичковић, Костић, Павловић, Исаковић, Ћосић, Селимовић, Србиновић, Бећковић, Кашанин, Ракитић, Михиз, Лалић, Христић, Бранчило, Комненић, Симовић...
Подржавајући ововремене захтеве да се Његошева црквица на Ловћену поново сагради, да се трагедија превазиђе и историја кривотворења заустави, Национална ревија насловну страну свог последњег броја у 2022. томе посвећује.